KO­TOR – Uslo­vi ko­je zah­ti­je­va­ju struč­nja­ci iz obla­sti ar­hi­tek­tu­re i gra­đe­vi­nar­stva u ve­zi sa rekon­strukcijom Pan­si­o­na Ri­vi­je­ra na Pr­ča­nju u kon­fron­ta­ci­ji su sa kon­zer­va­tor­skim uslo­vi­ma ko­je pred­vi­đa­ju po­sle­ni­ci u obla­sti za­šti­te kul­tur­nog na­sle­đa Bo­ke ko­tor­ske. Dok u ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­kim uslo­vi­ma pi­še da je „pri­je iz­grad­nje glav­nog objek­ta ho­te­la (Ri­vi­je­ra) oba­ve­zna iz­ra­da ela­bo­ra­ta o ru­še­nju po­sto­je­ćeg sta­rog objek­ta”, u kon­zer­va­tor­skim uslo­vi­ma na­vo­de da tre­ba „pred­vi­dje­ti rad­nje ko­jim će se u naj­ve­ćoj mje­ri us­po­sta­vi­ti pr­vo­bit­ni iz­gled zgra­de ozna­če­ne kao obje­kat 1 na kat. par­ce­li 174 KO Pr­čanj 1, kao i iz­gled nje­ne ne­po­sred­ne oko­li­ne”. Za­šti­ta­ri na­vo­de zna­čaj po­mor­sko-bro­do­gra­di­telj­ske po­ro­di­ce La­za­ri, ko­ja je bi­la vla­snik pr­vo­bit­nog objek­ta, kao i cr­kve Sv. An­tun, pri­slo­nje­ne uz zgra­du, dok se in­ve­sti­to­ri i vla­sni­ci – AG Pro­jekt DOO Nik­šić i Ulja­na An­dre­je­va iz Ko­to­ra, ru­ko­vo­de mo­guć­no­sti­ma mak­si­mal­no ra­ci­o­nal­ne i eko­nom­ski is­pla­ti­ve grad­nje, ko­ja će im omo­gu­ći­ti što ve­ći pro­fit. Na­vo­đe­ni tim opreč­nim sta­vo­vi­ma, ar­hi­tek­te su se po­vi­no­va­le vo­lji vla­sni­ka, pro­jek­tu­ju­ći pot­pu­no no­ve objek­te, ko­ji ni­su ni na­lik iz­vor­noj gra­đe­vi­ni. To se mo­glo vi­dje­ti i na iz­lo­žbi idej­nih ar­hi­tek­ton­sko-ur­ba­ni­stič­kih rje­še­nja za tu­ri­stič­ko na­se­lje sa če­ti­ri zvje­zdi­ce na mje­stu sa­da­šnje zgra­de Pan­si­on Ri­vi­je­ra na Pr­ča­nju ko­ja je po­sta­vlje­na u Ga­le­ri­ji so­li­dar­no­sti u Ko­to­ru.
– Sa­ma či­nje­ni­ca da ni­je bi­lo pr­ve na­gra­de do­volj­no go­vo­ri da ra­do­vi ni­su za­do­vo­lji­li kri­te­ri­ju­me za­šti­ta­ra, ar­hi­te­ka­ta i gra­đe­vi­na­ra. Ve­ći­na auto­ra da­je pred­nost mo­der­nom sti­lu grad­nje, ko­ji bo­de oči na pr­vi po­gled. Ma­lo je onih ko­ji su, kao dru­go­na­gra­đe­ni pro­je­kat ar­hi­tek­te Jo­se­pa Mi­a­sa iz Bar­se­lo­ne, is­po­što­va­li auten­tič­ni iz­gled zgra­de. Cr­kva Sv. An­to­na, ko­ja je pri­slo­nje­na na zgra­du Ri­vi­je­re u dru­go­na­gra­đe­nom ra­du gru­pe auto­ra iz Aran­đe­lov­ca (Mi­ljan Po­po­vić, Gor­da­na Va­nu­šić, Mi­lan Mla­de­no­vić i La­zar To­do­ro­vić) pred­sta­vlje­na je fu­tu­ri­stič­ki u vi­du bi­je­le koc­ke ob­lo­že­ne ka­me­nom, ta­ko da se ovaj spo­me­nik kul­tu­re iz 18. vi­je­ka spo­lja uop­šte ne vi­di. Sko­ro da ni­je­dan ni­je za­dr­žao ka­rak­te­ri­stič­ni nat­pis na pro­če­lju zgra­de: Pan­si­on Ri­vi­je­ra. Me­đu­na­rod­ni, op­šti, pro­jekt­ni, jed­no­ste­pe­ni, ano­nim­ni kon­kurs na ur­ba­ni­stič­kim par­ce­la­ma UP26 i UP 138, u za­hva­tu DUP ,Pr­čanj, ras­pi­sao je Se­kre­ta­ri­jat za ur­ba­ni­zam Op­šti­ne Ko­tor od 25. ju­la do 26. sep­tem­bra – ob­ja­sni­la je Sla­vi­ca Vo­ji­no­vić, se­kre­tar Se­kre­ta­ri­ja­ta, ko­ja je po­sta­vi­la iz­lo­žbu. Ona je re­kla da je u to­ku iz­ra­da pro­cje­ne uti­ca­ja na svjet­sku ba­šti­nu i stu­di­je vi­zu­el­nog uti­ca­ja pro­jek­to­va­nih obje­ka­ta (HIA).
Pan­si­on Ri­vi­je­ra, u pr­voj li­ni­ji po­red oba­le za­šti­će­nog pod­ruč­ja, iz­vor­no je bi­la stam­be­na zgra­da po­ro­di­ce La­za­ri, jed­ne od naj­zna­čaj­ni­jih po­mor­sko-tr­go­vač­kih po­ro­di­ca Pr­ča­nja. Do­grad­njom anek­sa sa sje­ver­ne i za­pad­ne stra­ne i iz­mje­na­ma nje­ne unu­tra­šnjo­sti, zgra­da je to­kom 20. vi­je­ka pre­tvo­re­na u obje­kat za ugo­sti­telj­sku na­mje­nu. Ove pro­mje­ne, po mi­šlje­nju slu­žbe­ni­ka Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra, „uti­ca­le su na uma­nje­nje nje­nih iz­vor­nih ar­hi­tek­ton­skih i am­bi­jen­tal­nih vri­jed­no­sti”.
Ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­ke uslo­ve, ko­ji­ma se do­zvo­lja­va i su­ge­ri­še ru­še­nje, na za­htjev fir­me AG ,,Pro­jekt'' DOO Nik­šić odo­bri­la je i pot­pi­sa­la Mi­li­ca Abra­mo­vić, dipl. inž. gra­đe­vi­nar­stva, ru­ko­vo­di­lac Di­rek­ci­je za iz­da­va­nje li­cen­ci i UTU u Mi­ni­star­stvu odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma. Fir­ma AG ,,Pro­jekt'' je za­jed­no sa Ru­ski­njom Ulja­nom Edu­ar­dov­nom An­dre­je­vom iz Ko­to­ra u ka­ta­star­skim knji­ga­ma upi­sa­na kao su­vla­snik kom­plek­sa Ri­vi­je­ra.
– Pri­je iz­grad­nje glav­nog objek­ta ho­te­la (Ri­vi­je­ra) oba­ve­zna je iz­ra­da ela­bo­ra­ta o ru­še­nju po­sto­je­ćeg sta­rog objek­ta – po­tvr­di­li su za „Dan” u Mi­ni­star­stvu tu­ri­zma i odr­ži­vog raz­vo­ja, do­da­ju­ći da se „u ela­bo­ra­tu ko­ji ra­di li­cen­ci­ra­na fir­ma mo­ra tač­no de­fi­ni­sa­ti na­čin ru­še­nja, obez­bje­đe­nje su­sjed­nih obje­ka­ta i isti se ra­di u skla­du sa Pra­vil­ni­kom o sa­dr­ži­ni teh­nič­ke do­ku­men­ta­ci­je”. U po­stup­ku iz­da­va­nja gra­đe­vin­ske do­zvo­le na glav­ni pro­je­kat, mi­ni­star­stvo je du­žno da ga Upra­vi za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra do­sta­vi za kon­zer­va­tor­sku sa­gla­snost.
Ma­ri­ja Po­po­vić, na­čel­ni­ca Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra, ka­že da ne­ma ni­čeg spor­nog u kon­zer­va­tor­skim uslo­vi­ma iz­da­tim u vri­je­me dok je di­rek­tor­ka bi­la Ru­ži­ca Iva­no­vić, te da im ni­ko iz mi­ni­star­stva ni­je skre­nuo pa­žnju na even­tu­al­nu „za­star­je­lost”. Pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Pr­čanj Zo­ran Br­gu­ljan is­ti­če da „ne­ma poj­ma o to­me da će se zgra­da Ri­vi­je­ra ru­ši­ti”. M.D. Po­po­vić


Cr­kva pri­lju­blje­na uz zid pan­si­o­na

-Cr­kva Sve­ti An­tun sa­gra­đe­na je 1720. go­di­ne, a ja kao zet La­za­ri­ja bri­nem o njoj od 1990. go­di­ne. Do­sad sam je tri pu­ta re­no­vi­rao, mi­je­njao krov, ukla­njao mal­ter ko­ji je po­sli­je ze­mljo­tre­sa unu­tra ostao. Ne do­pa­da mi se ide­ja o ru­še­nju Ri­vi­je­re, jer je cr­kva pri­lju­blje­na uz njen zid, a sve je to pod za­šti­tom, ka­že Me­le Lu­kač, sa­da­šnji vla­snik cr­kve ko­ji kao stra­stve­ni ko­lek­ci­o­nar an­ti­kvi­te­ta po­sje­du­je fo­to­gra­fi­je i do­ku­men­ta, na­sle­đe po­ro­di­ce La­za­ri, ko­ji svje­do­če o vri­jed­noj pro­šlo­sti lo­ka­li­te­ta Ri­vi­je­ra. Fo­to­gra­fi­ja iz 1896. go­di­ne svje­do­či da je u ovoj zgra­di u vri­je­me Austr­o­u­gar­ske bi­la po­mor­ska ško­la.
– Ze­mlji­šte na ko­me se na­la­zi Ri­vi­je­ra bi­la je vla­sni­štvo po­ro­di­ce La­za­ri, ko­je je na­ci­o­na­li­zo­va­no po­sli­je 1945. go­di­ne. Ka­da su na­ci­o­na­li­zo­va­li obje­kat, on je bio u vla­sni­štvu fir­me Tu­rist-Bač­ka Pa­lan­ka, a za­tim su se vla­sni­ci mi­je­nja­li i mi­je­nja­li, ni sam ne znam ko­li­ko ih je bi­lo. Na­sled­ni­ci, ko­jih ima vi­še, ži­ve u Spli­tu i Sa­ra­je­vu i ni­ka­da ni­su tra­ži­li po­vra­ćaj ze­mlje – po­ja­šnja­va Lu­kač.


Obje­kat u lo­šem sta­nju

Mi­ni­star­stvo odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma iz­da­lo je ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­ke uslo­ve br. 05-1974/13 od 30.11.2015. go­di­ne za iz­ra­du teh­nič­ke do­ku­men­ta­ci­je za iz­grad­nju tu­ri­stič­kog na­se­lja na ur­ba­ni­stič­kim par­ce­la­ma UP 26 I UP 138 u za­hva­tu De­talj­nog ur­ba­ni­stič­kog pla­na Pr­čanj, Op­šti­na Ko­tor. U iz­da­tim UTU na­ve­de­no je: „ Na UP 26 (blok 1) na­la­zi se obje­kat ho­te­la ko­ji je u iz­u­zet­no lo­šem gra­đe­vin­skom sta­nju bez ho­ri­zon­tal­nih i ver­ti­kal­nih be­ton­skih ser­kla­ža sa bon­druk ta­va­ni­com. Do­zvo­lja­va se iz­grad­nja no­vog objek­ta ho­te­la sprat­no­sti P+2+Pk, s tim da pot­krov­na eta­ža ob­li­ku­je tim­pa­nom kao na po­sto­je­ćem objek­tu. No­vi obje­kat ho­te­la mo­ra ima­ti iste ka­pa­ci­te­te po­vr­ši­na kao što ih ima­ju po­sto­je­ći objek­ti na kat.parc. 174 ko­ja je sa­stav­ni dio UP 26 i iz­no­si BRGP = 2250 me­ta­ra kva­drat­nih. U ob­li­kov­nom smi­slu mo­ra sa­dr­ža­ti sve ele­men­te tra­di­ci­o­nal­ne grad­nje uz oba­ve­zno ob­la­ga­nje ka­me­nom. Ga­ba­rit ho­te­la tre­ba da bu­de sli­čan ga­ba­ri­tu po­sto­je­ćeg, a pri­je iz­grad­nje glav­nog objek­ta ho­te­la oba­ve­zna je iz­ra­da ela­bo­ra­ta o ru­še­nju po­sto­je­ćeg sta­rog objek­ta – na­ve­e­de­no je u od­go­vo­ru Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma.